Osnivanje privrednog društva u republici Srbiji

Poslednjih 10-ak godina Republika Srbija je postala interesantna država za međunarnodne kompanije koje osnivaju svoje kompanije i ulažu kapitala. U prilog tome govori da je Republika Srbija zauzela 1. mesto na FDI 2019 Evropskoj listi, na osnovu kriterijuma grinfild investicija u odnosu na veličinu privrede. Najveći rast osnivanja kompanija beleži se u IT delatnosti. Različite međunarodne kompanije u Republici Srbiji su motivisane da se pridruže i prošire svoje poslovanje. Neki od najvećih stranih investirora u Republici Srbiji dolaze iz Nemačke, Italije, SAD, Rusije, Kine.

Imajući u vidu da je Srbija U Srbiji se značajno povećava broj kineskih kompanija, kao što su Serbia Zijin Mining, HBIS GROUP Serbia Iron & Steel, SERBIA ZIJIN COPPER i mnoge druge. Veliku podršku kineskim kompanijama u Srbiji svakako daju Komora kineskih kompanija u Srbiji, kao i Banka Kine, koja je prisutna u Srbiji od 2016. godine. U poslenje 2 godine povećan je broj osnovanih privrednih subjekata čiji su vlasnici ruski državljani pre svega zbog olakšanog dobijanja privremenog boravka i radne dozvole. Kada razmišljate o otvaranju firme u Srbiji, jedna od odluka koju treba doneti jeste koju pravnu formu privrednog društva izabrati. Zakon o privrednim društvima u Srbiji propisuje sledeće pravne forme:

Ortačko društvo (OD) – društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno, dobit društva se raspodeljuje između ortaka na jednake delove, i ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti. Što se tiče redovnog poslovanja društva, svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji. Ortak ima pravo na naknadu od društva svih troškova koje je imao u vezi sa
poslovanjem ortačkog društva, a koji su s obzirom na okolnosti slučaja bili neophodni. Takođe, moguće je da se novi partner pridruži kompaniji nakon osnivanja. U tom slučaju, novi ortak bi odgovarao za obaveze društva kao postojeći partner, uključujući i obaveze preuzete pre njegovog pristupanja društvu.

Komanditno društvo (KD) – Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Komplementari imaju status prethodno pomenutih ortaka ortačkog društva. Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću gubitka društva
srazmerno svojim udelima u društvu. Komplementari vode poslove društva i zastupaju ga, a komanditor se može usprotiviti samo preduzimanju radnji ili zaključenju poslova od strane komplementara koji su van redovnog poslovanja društva, u kom slučaju komplementar ne može preduzeti tu radnju odnosno zaključiti taj posao. Komanditoru se može dati prokura – poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica (prokuristu) da u njegovo ime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravne radnje.

Akcionarsko društvo (AD) – Za pojedine delatnosti predviđeno je isključivo osnivanje privrednog subjekta u formi akcionarskog društva (npr. banke). Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva (osim u određenim slučajevima koji su predviđeni Zakonom o privrednim društvima Srbije). Društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Minimalni osnovni kapital akcionarskog društva mora iznositi RSD 3.000.000,00. Postoje 2 modela upravljanja – jednodomno (Skupština i jedan ili više Direktora odnosno Odbor direktora) i dovodomno (Skupština, Nadzorni odbor i jedan ili više Izvršnih direktora odnosno Izvršni odbor). Odbor direktora utvrđuje poslovnu strategiju, vodi poslove društva, vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva, itd. U oba slučaja, Skupština društva se sastoji od svih akcionara i odlučuje o promenama prava ili povlastica bilo koje klase akcija, sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti, raspodeli dobiti, itd. Izvršni direktori vode poslove društva i zakonski su zastupnici društva, dok je saglasnost Nadzornog odbora potrebna za sticanje, otuđenje i opterećenje udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima; sticanje, otuđenje i opterećenje nepokretnosti; uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova; itd.

Društvo s ograničenom odgovornošću – Najčešći vid osnivanja privrednog društva u Republici Srbiji. Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva (osim u određenim slučajevima koji su predviđeni Zakonom o privrednim društvima Srbije). Imajući u vidu da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva, a osnovni kapital tog društva iznosi najmanje 100,00 dinara (manje od 1 Evra), ova pravna forma je veoma zastupljena. Udeli u društvu sa ograničenom odgovornošću mogu se preneti. Na primer, prvobitno osnujete društvo sa još jednim članom, a nakon nekog vremena u kompaniji se pridruži i treći član. Što se tiče upravljanja, DOO obično ima Skupštinu, i jednog ili više Direktora. Moguće je imati i Nadzorni odbor. Skupštinu čine svi članovi društva, a obično svaki član društva ima pravo glasa na skupštini srazmerno svom udelu. Neka od funkcija Skupštine su usvajanje finansijskih izveštaja, nadzor nad radom direktora, odlučivanje o raspodeli dobiti, itd. Što se tiče Direktora, on je zakonski zastupnik društva i rukovodi poslovanjem društva. Direktor mora biti registrovan u Agenciji za privredne registre u momentu registracije firme. Nije uobičajeno, ali je moguće odlučiti se i za dvostepeni sistem upravljanja, koji uključuje i Nadzorni odbor. U tom slučaju, Nadzorni odbor vrši nadzor nad radom direktora, može da određuje i poslovnu strategiju društva, ustanovljava računovodstvene politike društva i politike upravljanja rizicima, predložiti skupštini izbor revizora i dr.

Koliko košta otvaranje firme u Srbiji?
Taksa za otvaranje firme u Srbiji koja se plaća Agenciji za privredne registre (APR) iznosi 6.500,00 dinara.

Preduzetnik u Srbiji
Takođe, moguće je registrovati preduzetnika, koji je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda. Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Preduzetnik može poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu – poslovođi. Registracija preduzetnika je često birana opcija, s obzirom da je za registraciju potrebna samo lična karta. Naknada Agenciji za privredne registre (APR) za registraciju preduzetnika u Srbiji iznosi 1.600,00 dinara. Imajući u vidu da su otvaranje DOO firme u Srbiji i registracija preduzetnika najčešće birane opcije, hajde da ih ukratko uporedimo:

DOO	PREDUZETNIK
Odgovornost člana za obaveze društva: NE	Odgovornost člana za obaveze društva: DA
Dokumentacija koja je potrebna za registraciju: – Osnivački akt sa overenim potpisima – Lični dokumenti	Dokumentacija koja je potrebna za registraciju: – Lični dokument
Taksa za osnivanje koja se plaća Agenciji za privredne registre: 6.500,00 RSD	Taksa za osnivanje koja se plaća Agenciji za privredne registre: 1.600,00 RSD
Trajanje registracije: 5 radnih dana	Trajanje registracije: 5 radnih dana
Obaveza elektronskog osnivanja: DA (Od maja 2023. Godine propisana je obaveza elektronskog podnošenja dokumentacije I osnivanja privrednih društava)	Obaveza elektronskog osnivanja: NE (Obaveza elektronskog osnivanja je predviđena samo za privredna društva a ne i za preduzetnike)

Otvaranje IT firme u Srbiji
Mnoge IT firme u Srbiji odlučuju da otvore firmu u Srbiji u pravnoj formi DOO. VEGA IT, QUANTOX TECHNOLOGY, DEVTECH, NORDEUS – sva su društva sa ograničenom odgovornošću. Verovatno činjenica da članovi društva ne odgovaraju za obaveze privrednog društva, čini ovu pravnu formu toliko popularnom. Otvaranje IT firme u Srbiji ne traje duže od 5 radnih dana, a može se obaviti i na daljinu.

Otvaranje firme u Srbiji na daljinu – da li vam je potreban Apostil?
Ako je otvaranje firme u Srbiji na daljinu najpogodnija opcija za vas, trebalo bi da ovlastite nekoga u Srbiji, obično advokata, da osnuje privredno društvo u vaše ime. U tom slučaju biće vam potrebna specijalna punomoć. Da li bi ta specijalna punomoć trebalo da se podvrgne “punoj legalizaciji”, da li je potreban samo Apostil, ili čak ni Apostil nije potreban, zavisi od toga iz koje zemlje je dokument. Apostil je neophodan za javne isprave iz Hong Konga, Nemačke, Indije, Singapura, UK, SAD,
itd. Apostil nije neophodan za javne isprave iz Austrije, Francuske, Grčke, Mađarske, Ruske Federacije itd. U tom slučaju ćete samo morati da overite svoj potpis na specijlnom punomoćju, u kancelariji Javnog beležnika u vašoj zemlji. Nakon toga, specijalno punomoćje ćete poslati ovlašćenom licu u Srbiji, obično advokatu za otvaranje firme u Srbiji, koji će u vaše ime uraditi sve što je potrebno.

Advokat za otvaranje firme u Srbiji
Otvaranje firme u Srbiji je važna poslovna odluka za svakog pojedinca, i u slučaju da niste upoznati sa tim kakva je procedura za otvaranje firme u Srbiji, preporučljivo je angažovati advokata za otvaranje firme u Srbiji. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja kao što su kako da registrujete firmu u Srbiji, ili koliko košta otvaranje firme u Srbiji, možete se obratiti našoj advokatskoj kancelariji putem kontakt strane ili mejl adrese: kancelarija@deliclawoffice.rs